B. Sastojci u receptu!

Mir i transformacija konflikta nalazi se u fokusu globalno, posebno nakon velike završnice II svetskog rata i Hladnog rata. To je vreme kada je zvanično uveden novi termin „tranziciona pravda“, koji obuhvata sudske i vansudske mere koje se primenjuju da bi se ispravilo nasleđe kršenja ljudskih prava. Sećanje, istina, isceljenje, zaštita ljudskih prava, reparacija i konačno pomirenje povezani su i isprepletani i pojavljuju se u obliku konstantne potrebe sve do modernog doba, a naročito u konfliktnim i postkonfliktnim područjima. I dalje se pitate o čemu se ovde radi? Pa…

Proces pomirenja nije izgovor za nekažnjavanje ili prosto individualni proces. On nije suprotnost ili alternativa istini ili pravdi, niti brzi odgovor! Ne bi ga trebao posmatrati kao religiozni koncept ili prosto opraštanje ili izgovor za zaboravljanje. Međutim, ni u kom slučaju ne treba da zamišljamo da savršeni mir obezbeđuje tabula rasa.

Naprotiv, pomirenje znači:

  • pronalaženje načina života koji dozvoljava viziju budućnosti;
  • (ponovna) izgradnja odnosa;
  • prihvatanje događaja iz prošosti i neprijatelja;
  • dugoročni proces duboke promene koji se odnosi na celo društvo;
  • proces priznavanja, sećanja i učenja iz prošlosti;
  • dobrovoljni proces koji ne može biti nametnut[1].

[1] Reconciliation After Violent Conflict: A Handbook (2003), David Bloomfield, Teresa Barnes and Luc Huyse – International IDEA Handbook Series

Citiraćemo i Nelsona Mandelu „Na kraju, pomirenje je duhovni proces koji zahteva više od pravnog okvira. On se mora dogoditi u srcima i umovima ljudi.

Činjenica je, međutim, kada je pomirenje u pitanju, ne radi se o jednom trenutku. To nije tren oka. Niti zavisi od sudbine ili spleta okolnosti. To je proces!




Izvor: Interni

Da li je ovo izazovan proces? DA!

Da li je zahtevan i osetljiv? APSOLUTNO!

Da li vredi? NEMA SUMNJE!

8%